Среда, Децембар 23, 2009
Било је лепше од сна...
Сањала сам шарени облак
По коме Он безбрижно шета
И осетила сваки корак...
У оку је крио топлину оног лета
И месечев залутали сјај...
Гледала сам га дуго, дуго
И први пут у децембру осетила мај
Имао је младост и снагу
Блистао бићем целим
И носио је успомену драгу
На својим уснама врелим
Мирисала је на трешњу и мед
Та тршава коса што пркоси ветру
Погледом је лако топио лед
У мени...
Осмехом је рушио мој малени свет
Као да је од стакла
С њим сам упознала слободу и лет
А нисам ни приметила да сам пала
И стигла до овог пакла
Који је ипак личио на рај
Док је он дисао поред мене
Таму претварајући у сјај
Скупила сам нешто храбрости...
И додирнула му топлу сену
Тај ме додир још и данас боли
Завео ме он и нестао у трену
Није знао да га срце воли
Небо је те ноћи било без милости...
Lijepo. Stihovi su sve češće tvoji gosti. Samo nastavi.
pozdrav
Мандрак...хвала...
Поздрав :)
Pridružujem se mandrakovom ohrabrenju. Poezija je tvoj fah. Samo nastavi!
Сањарења, ја мислим да ово још увек није поезија...да наставим хоћу, али не гарантујем да ће се то другима свидети :)
Dopalo mi se..pozdrav...
Polako sa dopadanjem drugima...prvo pišeš za sebe, da se tebi dopadne, da ostaviš trag svojih misli na papiru ili ekranu...a posle razmišljaš da li će se drugima dopasti.
Јоване, поздрав :)
Mesecino,imas talenat za takve stvari :X
cekam i druge pesme ^_^
Сањарења, па да ми је најважније мишљење осталих не бих ни писала ништа...Пишем само за себе...добро, и за њега...само сам хтела да кажем да настављам с писањем, али да то не значи да ће се вама обавезно допасти то што напишем...свакако, наставићу да пишем :)
Хепинес, хвала душо :*
Ко зна кад ће следећи налет инспирације...али шаљем ти чим настане нешто :)
Ипак си ти слободна, што је добро. И љубим те у искреност. А песма је права ода младости. Све се препознаје у њој. Грлим!***
Причалице, слободна и заробљена истовремено. Али мислим да љубав не може да штети каква год била...
Љубим :***
Понекад се нека осећања замене са љубављу, а да то уопште није она. А слобода мора да има меру, јер без мере је робовање. Јел тако?***
Причалице, шта могу осим да се сложим? У праву си драга :*
Nastade jos jedna prelepa pesma...
Mnogo mi se svidja.
Imas talenta...
Cuvaj se samo
Бихепи, хвала душо :*
Чувај се и ти тамо :)
Ne, to nisu stihovi,
to tvoja duša govori,
a srce življe kuca:))
Анам, опет погађаш :)))
Толико сам осећања у ово унела да имам утисак да сваки делић сваког слова воли јако, најјаче....њега...
И делић неба постаде свет
мога срца
облак изнад дуге
тиха туга,
и бол под прстима
што трепери лупкајући по столу.
И сваком је своја туга већа
од љубави до радости
ко да постоји граница,
а све између временом протиче
и као река
и као киша
и као моја и твоја пахуља
зимом обликована,
а ето тако
на сваком длану
отопљена
и само делом упијена.
Месечино јел видиш шта радиш са својим на мојим стиховима,
правиш таласе лепе лепше и највеће
Анђеле :)
Рекао си све оно што ја нисам имала храбрости да напишем, да довршим...
Хвала
Треба само писати и уживати,
моја адреса на њиндоус месенджеру је oblakandjela ako hoces malo da pri;amo pa moram da spavam posle
додала сам те (надам се да јесам, пошто не користим често тај месинџер па се не сналазим најј).
Ма и ја треба да спавам...
ok имамо се а да причамо ил да оставимо ѕа други пут
ето, снађох се :))
Pronašla sam:))
Prelepi su stihovi, nisam ni mogla da pretpostavim da je i jedna moja reč te inspirisala da ovo napišeš...
Aнам, што да не :))
Твоје су речи вредне, а мене како видиш инспиришу :)
Кад кажеш "ово" мислиш на ону другу, а не ову, зар не?
Барби, немој тако...бар је сан био леп :)
Pogodila si:)
Јел добијам сад неку награду? :)
"niko nije savršen dok se u njega ne zaljubiš", pa i nedosanjani san mu oprostiš
lepo si taj osećaj kroz stihove protkala
Prijatno!
Домаћице, баш је тај осећај у питању...без огорчења...све опроштено, али не заборављено...
:)
