Четвртак, Децембар 24, 2009
Када сањамо
Тада су сузе смехом обојене...
Понекад још облацима шетамо
Ја те чувам да не паднеш, ти чуваш мене...
Твојим очима ја видим месечев сјај
Док држиш ме за руку, осмех не признаје да је крај...
Зар морамо да се пробудимо?
Zar moramo da se probudimo???
O da, moramo, ja se cesto pitam i zasto moramo.
Najlepse je kada imas nekoga sa kim mozes zajedno da sanjas.
:)
uh...a kad se probudimo i "tresne" nas stvarnost...
Ne morate da se budite,ako naucite da kroz realnost prepoznajete jedno drugom mesec u ocima ;)))
Ne,nikad.
Каспер, поставила сам питање, а унапред сам добро знала одговор...
Аshtraygirl, требало би да буде лепо...још нисам имала прилику да се у то и уверим...
Грлице, уме та стварност да "тресне" јаче од грома...
Ѕchweppes, нема "нас" који да се будимо...бар не заједно...
Ово су само моји снови...
Сањарења, можда је блог украсила, а мене само растужила...у сваком случају твоја је песма "крива" што сам ово написала :)
Onda je moja pesma zaslužna, a ne kriva...a ionako si je napisala, pa bolje da je ovde, nego samo kao komentar!
Сањарења, па то сам и мислила :)
Зато сам ставила "крива" под наводницима :)
Pa eto ako se ne probudimo, kako bi opet i iznova sanjali.
Mnogo je ljepše san slagati tako da je red sna, red jave, pa opet red sna.
Lijepo napisano.
pozdrav
Divno napisano, mesečino, sve si bolja!!! Hoćemo još toga!!
Мандрак, кад мало боље размислим мислим да бих и ја бирала буђење...само да тако нешто на трен доживим...
Поздрављам :)
Полууспаванка, хвала, хвала :)))
Биће ваљда још...чека ме све и свашта за Нову па ће нешто и од тога да испадне...
Заједно у нама
свет у боји свемира
издалека ружа ветрова
тек понека наша весела мисао
пољубац ил већ нешто
као срећа
испод обрва
поглед залутао
путем сна,
твог и мог топлог додира-
Мешкољим се
голицаш ме
смејем се
речима твојим
а ти мојим рукама,
дрхтимо
једно другом у загрљају
а ипак се пустити
нећемо на тој раскрсници.
Пут свога срца
тражим у твојим очима,
а оне ме сањиве увек одведу теби.
Пробудим се и схватим
сан је твојом јавом љубави
мене заувек сигурно везао
у своју луку.
Поздрав, ето инспирације од тебе на мене
Савршено. Свака реч је на правом месту :)
Иначе ово моје сам написала на брзину кад сам прочитала пост "Сањарења" (погађаш већ чији).
Било је и бољих...:)
Добро је да има и буђења, како би нас сунце мило обасјало. Јер је ипак лепша дуга по дану, него она у сану, коју тек нагађамо, док ову гледамо. Љубим.***
Pricalice, naravno da se treba probuditi...al' znas kako to obicno biva...probude te kad je najlepse...
Grlim :***
pa tako nekako :))
:***
Prelepo...
reci bez.
I slika ostavlja bez reci
:*
Behappy, drago mi ej sto si se vratila :*
