Петак, Новембар 06, 2009
Не правим ја од туге науку...
Горак укус...по томе ћу памтити овај петак...
Не знам шта је горе:што су ме многи данас разочарали,или то што осећам да сам ипак ја крива за све.
Признајем,крива сам.Крива,јер сам спремна све да ризикујем,све да дам онима који то најмање заслужују.Хвала многи неће никад рећи.Помирила сам се са тим већ одавно...а опет ме сваки пут заболи.
Ако већ сама себи правим проблеме да бих некоме помогла,зашто ми сви отежавају то?И зашто тај неко,ако већ нема намеру да се захвали,исмева оно сто урадиш за њега?
"Тек у јесен открију се боје крошања,све су исте у лето зелено...Напосетку ти си навек знала ко сам ја,чему сузе...?"То се и ја питам...
И наравно да не може дан да прође,а да не помислим на мог Насмејаног...Пронашла сам га у неким стиховима.Ђоле још једном погађа...
"Усне 'тице-ругалице,а у оку тајац..."
Да,мили,то си ти...и сваким даном све си даље...
А снови не желе да се остваре.Ни случајно.
Све је узалуд...ја да се мењам не могу и нећу.Остаћу иста она будала која више пати због других него због себе.
...ne pokušavaj da iskačeš iz sopstvene kože..to si što si, takva si kakva si...a snovi? Zato i služe, da se sanjaju...
знам да се из ове коже не може...и настављам да се борим сa ветрењачама...
Duso moja,
ja sam ti vec rekla danas.
Neki ljudi jednostavno ne zasluzuju. Ne vredi, i ne mozes svima ugoditi. Ja te poznajem i znam koliko si dobra. Pre ces ti patiti nego da pati tvoj neprijatelj.
Behappy,ja se slazem s tobom,ali znas da mi to nista ne vredi.Znam ja kako bi mi bilo najbolje,al' uvek izaberem ono gore.Tvrdoglavo pa to ti je...
fada se jednom budeš osvrnula na svoje postupke, znaćeš da si radila baš kako treba. i psmehbućeš se
Prijatno!
Domacice,nadam se :)
Pozdrav!
kad te zivot jos malo 'ugazi' - skapiraces da niko nije vredan do tebe same (i polovine tvoje duse, koju ces nadam se uskoro pronaci)....
dakle - IGNORE ...
i nabaci osmeh :)
Nastasja,osmeh je uvek tu.I kad je najteze ja se smejem :)
Nekad mi to pomogne,nekad ne...
"Хвала многи неће никад рећи.Помирила сам се са тим већ одавно...а опет ме сваки пут заболи. "-moja prica!
Тужна,разумемо се...
Дан дође, дан прође, а са њим и људи и догађаји и... живот тече. Све се мења, па и ми, са секундама, минутама, данима, годинама. Зар не? Поздрав!**
Pricalice,tako je :)
Ali se zato neke stvari pamte...cesce one lose,na zalost...
