Понедељак, Новембар 16, 2009
Још један дан...и ништа више...
Још један
дан...
Исти као
и сви претходни.С истом тугом,исте уморне очи отварам кад се будим,исто немирно
срце тешим пред спавање...и убеђујем себе да ће све проћи.
Нема
никакве промене...све је проклето исто.
Смејем се
често,можда и превише.Покушавам тиме да преварим бол и заборавим.
А кога ја
то хоћу да заборавим?
Њега?Не...да
је тако не бих га стално помињала и сећала се оних дана.Наших дана...
Коме бих
поклањала оне ретке,искрене осмехе ако не њему?Он те осмехе не види...али усне
их обликују само за њега.
Без свих
тих лепих сећања не могу,не умем.
Мислим да
најзад схватам шта је то што ме боли,убија и шта то морам да заборавим.Себе,онако насмејану,у облацима.Себе,најсрећнију девојку на свету.И
била сам нејсрећнија,иако је кратко трајало...можда само на трен...
Покушавам,трудим
се да прихватим да то више нисам ја.
Остала
сам иста...али сам ипак нека друга особа...Другачија сам према себи и другима,а опет иста.
Не
верујем да ће ово неко успети да схвати :))
Ни ја
себе не разумем...на неки начин...
Тешко да
ћу ускоро изаћи из овог стања...Не знам вреди ли још покушавати...
Надам се
да не лажу кад кажу да време лечи све.
Ожиљци ће остати свакако,али бар да бол
престане.
Иако није поред мене,
Видим како очи му сјаје
Опет се буде успомене
И пожелим да тај осећај среће
заувек у мени траје.
А знам да неће...
Нестаће као и све друго.
Само ћеш ти бити у срцу
И кад њега заборавим,
Моја ТУГО...
Stojanovicm,
hvala ti.Samo ja znam koliko je tesko mene razumeti :)
Mrzim dane kad ga nema
mrzim noći koje nije pored mene
ne volim sećanja
u njima se gube snovi
bojim se sanjarenja
da se ne probudim
I kad ga nema svakog trenutka je tu
i kad nije tu, sve na njega potseća
I klupa u parku
i opao žuti list
i bačene novine
i sat koji kuca
i slika na zidu
i olovka na stolu
i jastuk na krevetu
i prozor prema parku
sve, baš sve,
me na njega potseća...
i moji nemiri
i košmarni snovi
i nade jutra
i tuge večeri
i vetar u kosi
i uzah u grlu
i lavež pasa
i let vrapca
sve, baš sve me na njega potseća...
Moja tugo
moja radosti
moje suze
moj smehu
Sve, baš sve me na tebe potseća...
Procice i to. Kad se najmanje nadas...
:*
razumem te potpuno..probaj da ne mislis o tom stanju.. najteze je pobediti sebe!!
sekund srece, minut bola...ali vredi :)))
Anam...posle ovakvih stihova mogu samo da cutim dugo,dugo...
Behappy,draga,znaci ne treba da se nadam? :))
Vesela,slazem se sa tobom.Vredi!
Opet bih kroz isti pakao prosla za samo jedan trenutak srece,savrsenstva. :)
mesecina,
bas na ovom blogu, meni je neko tako nesto rekao :)))
Behappy,ovo je drugi put da mi to kazes :)))
Jos ce ispasti da kradem tudje misli,ideje... :-S
mislim da znam gde si sada i kako se osecas. mislim da razumem. najgora promena je upravo ona koja se desava u tebi samoj. prva i najteza. i volela bih da te utesim i kazem da brzo prolazi. ali to samo zavisi od tebe i od tvoje volje da nastavis dalje. samo hrabro koracaj napred.
:D
"С истом тугом,исте уморне очи отварам кад се будим..."
Ja te razumem,jer pises o meni :) Ili se varam?
he he he, znam da ne umem sa stihovima,
milion puta mi je rečeno...
ali...
pa ne spadam u poslušne:)))
E, opet ja na 13...moraću da ga odigram na lotu:)))
Anam,traži traži pa ćeš naći....mene golju..
Ех, месечићу, најгоре је у томе што човек бол осећа сам, као и тугу, па му се чини да је његова мука најтежа. Али свануће, видећеш, и сенке ће се разбежати... Поздрав!***
Ashtraygirl,povratka nema i da hocu(a necu).Samo napred :)
Veliki pozdrav i hvala na razumevanju :*
Tuzna,izgleda da su nasa osecanja u istoj korpi,pa ako pisem o svojim i ti si automatski ukljucena u to :)
Isto sam i na tvom blog primetila...
Anam,ko te je to slagao da ne umes? :))
Meni su tvoji stihovi ulepsali ovo vece.Hvala ti :)
I ne brini oko tog br.13.
Meni je uvek donosio srecu :))
P.S ispravka za prethodni komentar: blogu*
15. ne komentarisem :))))
Pricalice,uvek kazes pravu stvar :)
Veliki pozdrav :***
Spisak onih koji me ne vide kao stihoklepca je poduži,
pa bolje da ne nabrajam,
mogli bi da me banuju:)))
Лажу кад кажу да време лечи све. Само ЉУБАВ све лечи. Волео бих да ово сачуваш једног дана и да се смејеш. Не знам... Ја бих само рекао... Ако ме није довољно волео (да сам ти) и не треба ми... Знам да је то тешко, али када је решио да не живи своју бајку... Па то и није његова бајка. Заслужујеш ти правог "принца", који ће те волети и цениту као принцезу живота свог...
Сва јутра у којима се иста будиш крива нису због тебе којој је лакше уживати у сновима о "шта да је било"...А човек је створен за борбу, за ново, боље сутра.
Тешко? Наравно да је тешко. Вреди? Наравно. Једино то и вреди. Дочекати јутро новога дана. И овај весели округли човешко, ходио је тим леденим пределима, и врло добро знам све. Али није се предавао. Немој ни ти.
Као што месечина цели свет обасјава и љубави наткриљује млоге, рашири и ти своја крила и шири светлост и љубав и гле! Видећеш чуда света.. Гарант!
С поштовањем,
Draga,
Baladasevic ti je sve rekao.
Ako nikoga ne slusas, e njega bar poslusaj. On ima i najvise iskustva, i zna ta prica...
Baladasevicu...sve si rekao...
Nekako sam uspela da se izvucem iz onog "sta bi bilo kad bi bilo",a i dalje sam u nedodjiji.
I borim se UVEK.Ovaj svet je surov,niko nikoga ne ceka,najjaci samo ostaju.Moram da idem dalje,htela ja to ili ne.
Ako sam ja dobro shvatila,ti si Sremac.Bas kao i ON...
Tvoj komentar mi stvarno mnogo znaci.Kad god mi bude kao veceras citacu ga.
Ko zna...mozda me i ubedi u to da me negde ceka "princ" :)
Mesecina ti salje najiskreniji osmeh,samo baci pogled na nebo(ako nije oblacno). :))
Behappy,opet telepatija :)) :*
Хвала лепо, за осмех. Један осмех од некога коме не значиш ништа, пуно значи. Сремци су на цени, наравно. Има нас мало, али зато смо одабрани. Било би боље да се кадгод издиванити можемо, е, ондак би чула страве и ужаса, па би каз`ла "знаш, и није ово моје тако страшно".
С обзиром да ће ово, претпостављам, прочитати барем још једна представница лепог пола, вол`о би касти да не пристајете на ншта мање од савршенства. Али, за савршенство треба љубави бескрајне. Ни мрвице егоизма.
Ал` и даље тече Новембрар, којег баш нешто и не волем. Кратак дан. А дивана ... Млого...
Ајд уздрављу!
Baladasevicu,meni svi ljudi koji imaju srca mnogo znace :)
Znam da nije moje tako strasno,al' opet boli...
A Sremci...(bolje da cutim).Jel cena uvek tako visoka kad ste vi u pitanju?
Savrsenstvo postoji?Nekako se plasim da ti poverujem...da se posle ne razocaram...
Iskopiracu ti pozdrav :))
Ајд уздрављу!
Здраво месечино...
ето..негде ће остати само дах свежине,а негде воњ зноја и његове усне на њеном рамену, прамен туге пребачен шалом у таму иза врата тишине сваког дрхтаја срца...и плачи и тугу цепај самоћом душе, признај себи и другом грешку своју и туђу поново својом,
опет се неће отворити затворена врата,
а твоја рука без храбрости
биће у хладном крилу...ипак дете је радост понело у очима
сузе су му украли дани одрастања, неких се речи са чудом још увек сећам и изнова учим...
"волеће те и волећу поново, само то знам и разумем"...ипак смо сви само деца овога света, научени да ходамо под Сунцем, облацима и месечини, део сваке наше љубави део је и туге, искорак је увек само на теби, а теби је време, а време је пролећу Дуњо моја...
Поздрав, срамежљиво тужно, умерено и опоро као црно слатко вино, давно укроћено у нама, лепо си стихоклепац ово саставила, али ја те нећу разумети све док не наставиш идаље овако, сад ћу само поново да се мучим и да још једном прочитам :)
Uh, zato mrzim jesen i zimu i ovakvo vreme... odmah je hladno i u srcu... Eh, kad će leto...
Andjele-ako mi dozvolis da te tako zovem :)
Zastao mi je dah dok sam citala tvoj komentar.Sta reci...Kao sa neba da ovo pises :)
Veliki pozdrav
Poluuspavanka...e,da nije bilo to leta ne bi bilo ni zime u srcu...
Zavolela sam jesen,ali ipak s nestrpljenjem cekam leto.Ima da se nacekamo :))
Pozdravljam te :*
Mesečino, novo leto - nova ljubav, videćeš! Do tada se zabavi nečim da rasteraš sumorne misli. Dobrar je neki fizički posao da se malo preznojiš, to sigurno leči i depresiju i tugu (ozbiljno ti kažem)
A do tog leta i nove ljubavi mogu samo da brojim zvezde :))
Verujem da bi fizicki posao pomogao,al jedva stizem sa svim obavezama(uglavnom se od mene trazi psihicki rad).
Dobro mi dodje svaki predlog,tako da... :)
Месечино драга…
Кад једном низ друм живота кренеш
Овај сада, после неког "њега"
И кад најлепши осмех неком новом уденеш
Све биће тек пахуља лањског снега…
.
О, драго дете, огрнуто месечином
Залутала дигод у лавиринту душе
Застала на кратко пред тамом, празнином
А не чујеш зидове, који се руше…
.
И цело биће на длан поздрава ти стало
Дан нови, после очајне ноћи свиће
Обриши прашину, стани пред огледало
Видећеш једно дивно, мило биће
.
Окрени ђерам, нека се радост мота
Па зајти из неких тамних дубина
Драгоцену воду – воду живота
Постаћеш власник снених даљина!
.
Па види мене, син те дечији
Најстарији у овом друштву, зацело
А у мом џепу репић зечији
Од бундеве и свиле кукуруза одело!
.
Можда ти ова сподоба не значи
Ал` путеве твоје походила је давно
И зато каже: храбро закорачи!
Па кад и није, ко у равници, равно…
.
Сваки дан нови живот ти нуди
Под небеске скуте, као под стреху
Сакриј доброту од сивих људи
Јер ја бих да те памтим – само по смеху…
.
Поздрав од срцета
To tvoje srce,Baladasevicu,vece je od Srema,kako se meni cini :))
Sad bar znam da se ne borim za dzabe.
Hvala i laku noc!
prelepoo
potreban mi nje satav na temu moji nemiri i o meni nzm sta da pisem imam pismeni 16 marta adanas je 15 molim vas pomozite miiii unapred hvalaaaa
