Четвртак, Новембар 26, 2009
Кад сунце ретко јави се...
Нема ме. Ни овде где сам сада, ни тамо где желим да будем...Нема снова, ни радости...чак ни разочарања... А разочарали су ме многи. Они који су највише значили, они за које сам се највише борила. Све сам дала,све су узели и хладно наставили свој пут. Без мене.
Ја сам негде између ових светова. Далеко од себе, од других...од њега...
Као да стојим испред неких огромних врата. Кључ је у брави.
Иза мене су успомене, смех и сузе. Сви лепи дани нестају. Не желим да се вратим. Хоћу да кренем даље, да отворим врата, закорачим у...живот. Али не! Не може то тек тако. Било би превише лако пружити руку, отворити врата, кренути у освајања неких нових светова...
А ја не могу ни корак даље. Тврдоглаво стојим ту, ни на небу ни на земљи. Видим испред себе срећу, смех...Свет је диван, шарен, весео. Сунце је високо на небу, иако је јесен. Има и кише наравно...али ја умем да понесем кишобран. Па и ако покиснем, осушићу се.
Све је ту, чека ме. А ја не могу да учиним ни корак...Један једини глупи корак ми треба...а не могу...
И борим се свим снагама, покушавам, али не иде...кад неће, неће па то ти је...
Сломљена, изгубљена... сама... Нигде никога. Само ја...а чак ни себе више немам...
Знам како ће људи да ме теше, ако има таквих. Рећи ће: "Има и горих ствари на овом свету. Бола и патње на претек. То што ти осећаш, није то ништа..." Знам. Све ја то знам већ напамет.То ми само отежава ствари. Љута сам на себе што сам дозволила да ме униште тако мале ствари.
Није овде крај. Остаћу испред ових врата годинама, вековима ако треба. И патићу, плакаћу...али да се предам-то никада. Нема назад. Знам да могу и хоћу. Али сама.
Пријатељи, љубави нове и старе...све је пролазно. Сви ће опет да ме оставе кад буде најтеже. Зато идем сама...
Само ме једно плаши. Не желим да изгубим наду и снове, а све ми се чини да сам их већ негде изгубила. Ништа не дотиче, ништа не погађа, а опет боли без престанка...све јаче и јаче...
Издржаћу. Обећавам себи и другима да ћу издржати. И можда никада више не будем срећна, можда никада више не осетим "оно нешто". Можда све буде узалуд. Чак и кад више не буде вредело, борићу се. А вероватно неће вредети...
Ма шта ја то причам...ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП...и док о томе размишљам горке сузе квасе ми лице...
Још један сив пост...знам, обећала сам више боја... Ипак сам ја оптимиста.
Хоћу и ја делић среће. Ваљда имам право на то. Само да се извучем из овог стања.
Али ће тада моја слика бити лепша од ове :))
kraj je uvek i početak...
Vuce,
tako je...samo se postavlja pitanje je li ovo kraj ili pocetak tuge...
odgovor ćeš saznati samo ako sagledaš početak i kraj...
čini se beskonačno zar ne?...
ali pogledaj prugu u daljini...šine kao dve prave seku se u daljini...i tu leži kraj beskonačnosti tvoje tuge...
sve što se više primičeš tom presecanju ono ide u nedogled, zato stani i ne gledaj napred nego gde stojiš...
Ово си баш паметно рекао.
Покушаћу на тај начин да размишљам, па шта буде...
Неће месечину ни најцрња ноћ да угаси :)
Kažeš stajaćeš ispred tih vrata godinama...
Podsetila si me na onu lektiru... kako li se zove... Kad čovek godinama stoji i čeka ispred vrata a nikako da pokuša da udje...
Probaj da pokucaš, videćeš...
Poslije kiše dolazi sunce. Strpljenja samo. Neke se stavri same riješe od sebe bez logičnog objašnjenja. Tvoje je da budeš vedra i optimistična.
pozdrav
Draga, znas li sta je najbitnije od svega?
To sto si ti bila prema svima covek. Dala si celu sebe. A to, to se ne zaboravlja. Vratice ti se. Znam to. Docice sreca i na tvoja vrata. Samo se malo strpi i potrudi.
:)
Полууспаванка,
ја упорно покушавам, ал' не иде.
Фали ми тај последњи корак...
Мандрак,
трудим се да будем ведра. Понекад у томе успем, понекад не.
Поздрав и од мене :)
Аshtraygirl,
већ су сви заборавили.Ја више не верујем да се добра дела исплате. Тј. исплате се на неки начин јер знаш да си остао човек.
Ма може срећа и кроз прозор, само да дође :)
Jos malo ce Nova Godina, pa ce mozda kroz odzak(pod uslovom da ga imas). ;P
Ma samo i uvek treba biti svoj, i samostalan covek. Pruzati sve od sebe, cak i kada mislis da se ne isplati, i sreca ti je zagarantovana. Videces kako ce doci, mozda u malim kolicinama, ali ce doci. Uostalom kako bi jednolican zivot bio bez uspona i padova, tuznih i srecnih momenata.
Аshtraygirl,
слажем се у потпуности. То не би било то да нема и ове туге с времена на време.
Само да се не навикнем на њу...
Поздрављам те :)
http://www.youtube.com/watch?v=Gur8ccqrQ9c
Весела,
хвала ти на дивној песми.Први пут чујем и баш ме је погодила :) Љубим :***
drago mi je da ti se svidja..i nema na cemu...pesme i ja smo uvek tu za tebe :))
Весела,
и ја сам ту за тебе наравно :)
Не знам које је твоје тренутно расположење, ал ова песма увек добро дође(бар мени).
http://www.youtube.com/watch?v=PfXGBFLbNAA
ote mi rec iz usta draga moja...i ja se nalazim ispred jednih takvih vrata,iza mene razocarenja u ljude za koje sam se borila,bes u meni sto sam dozvolila sebi da verujem bez imalo rezervi...sama ,jer tako je najbolje,kad je najteze svi me ostave i odu svojim putem bez da pitaju kako sam ja...sve razumem..i ja tesim sebe kako sam optimista i plasim se da ne pogubim nadu i snove jer to je jedino sto imam..potpuno ravnodusna..ali ipak boli sve jace i jace..ponekad pozelim da odustanem od svega,od sebe..od ljubavi,ali kad se setim topline koja mi se razlije od pogleda drgog...eh...zivot jeste lep,samo sto ja trenutno nemam snage da uzivam u njegovim bojama i znam zalicu sto pogubih ove dane ,zalicu jednom...
Znaš li ko je jedina osoba koja će celog života biti s tobom? TI! I zato počni da poštuješ tu osobu i da joj podigneš cenu u sopstvenim očima! A onda ćeš otvoriti vrata. Mnoga vrata se zatvore da bi se mogla otvoriti druga.
Вилабезкрила,
разумемо се. Речи су овде сувишне. Знам како ти је, знаш како ми је.
Поздрављам те и само храбро! Долазе бољи дани :)
kao da si znala...moje trenutno raspolozenje se slaze sa ovom pesmom.. :))
a nekako znam da ce se tvoje raspolozenje ubrzo popraviti...kao sto rekoh u nekom mom tekstu...i kada nema svetlosti oko tebe, svetlost mora biti u tebi :-*
Сањарења,
мислим да у томе и јесте суштина отварања тих врата. Кључ сам ја. Само да себе пронађем и биће све добро.
Naravno da si ključ ti. To i rekoh. Snaga je u tebi, ne u drugima oko tebe.
Весела,
драго ми је што сам погодила :))
Ваљда ће ми се већ једном ово расположење поправити. Ја се трудим :)
Лепо си то рекла :*
Сањарења,
нисам ја ни тражила снагу у другим људима. Само је понекад човек сам себи најудаљенији, ако разумеш шта хоћу да кажем.
Мени најтеже пада себе да разумем.
Hmmm...
pomenula si me u postu. Ja sam ona koja uvek govori: " Ima gorih"
Ali takva sam, optimista... nema sanse da mi to neko ubije.
Znas sta? danas sam primetila da pravis brzo dramu zbog sitnica. Pokusaj da to malo smanjis. Uopste nije sve tako crno.
Ne svidja mi se uopste ta tvoja crnina... Neke stvari, jednostavno nisu u tvojim rukama.
Ja znam da si ti divna osoba, i koliko si dobrog ucinila, tako da... be happy ;)
doci ce ti sreca. veruj mi. ja samo drzim palceve da bude sto pre. :) :*
Behappy,
ма у праву си ти...брзо од свега направим драму, али овај пост нема никакве веза са овим што ми се дешавало задњих дана. Све ми је то у глави већ доста времена...
Идем даље, са црнином или без ње...стварно ми је свеједно...
:***
Настасја,
хвала ти од срца :***
mesecina,
bices ti srecna.
Cuva Bog i za tebe...
I ne zaboravi da nikad nisi sama.
Ne sili sebe, i ne kreci dok nisi spremna.
Samo povredjujes sebe.
Onda kada budes spremna, vrata ce se otvoriti sama.
Behappy,
hvala ti :***
Iako mislim da nije sve bas tako jednostavno...
Casper,
a koliko ce to cekanje potrajati???
Svesna sam koliko povredjujem sama sebe...previse svesna...
